Užas

uspavan sam, miran, daleko od čula i nemoj da me budiš dok ne prođe bura najgore će proći, biram da propustim užas što nam onda svima sudiš kad je patnja nužna

moja glava ne zna ništa ako nije gužva dok god pišem ove reči, znaš da nije suša dno se vidi, ajde dole, nek se kopa ruda da vidimo dokle možeš kad te život spušta