Cunami

Setim li se sebe unazad, obrni- okreni , sve je ogroman okean straha. Ogroman.

Donošenje ili nedonošenje odluka. Promašene ideje, nezavršeni životni projekti. Nedoslednost. Frustrirane veze.

Ne. Ne želim da kukam. Ponajmanje da tražim izgovor.

Prosto, dovoljno je godina da se neke crte podvuku. I šta je početak i kraj: STRAH.

Poneka struja koja je uspela da nadjača tu težinu obamrlosti obojila je senke.

I šta imam od ovoga? Šta mi ovo donosi?

Kao, prihvati... daj... uzmi... razumi.

Ma, kako razumeti? Racionalno biće hrani svoje strahove i poistovećuje se sa ' običnim'.

Da. Lakše je. Sigurnije. Utopljeno u žabokrečinu. Tako je opijajuće.

Ljuljaška...

I ako struja krene, ma daj ' kako se samo usudjuješ',' nisu uspeli ni bolji',' o čemu ti'!