Sofijin cvet

Varljiva sena bdi pored nje. Sastavni deo. Trguje. Nosi misli. Leluja. U dućanu, na kasi. U prevozu. Pri razgovoru sa drugaricom.Ohola je. Ne. 

Lako komunicira. Bira najbolje. Za sebe. Krzno, zlato... zrele trešnje. Njen čovek je propast. Zato je s njim. Opsenari. Od iluzije gradi dom. Udica je bačena, nema uzmicanja. 

Prepustila se njemu. Tu je kraj. Niti je svesna da izlaza ima. Sa krojačicom dogovara haljinu. O, kakva iluzija života. Beskorisno vreme na dosadnim sedeljkama. Kakvo odmeravanje. Dobra riba? Lopata? Takmičenje u perifernim stvarima. Cenama iz izloga. Drugarice? Tim? Doći će kući. Skuvati supu iz kesice. Pire iz kesice. Uz razne đakonije ,iz raznih kesica. Majonez. Kečap. Kobaja. Ili viršle. Skupe pare za smeće. Nes? Da, iz kesice. Tri u jedan. Razvodniš sadržaj kesice. I to je sva philosophia. Život. Ljubav. Dodaj vode i promućkaj. Okreni, obrni. Njen čovek. Da. Zašto gubimo vreme u emotivnoj uceni, kockajući sa svojim opsenama. Koji je to deo nas? Sastavljamo pakt sa samim sobom. Ko je tu gubitnik? Ko zaista dobija? Ko donosi odluke?Opsena. Došla je iz magle nesporazuma. Nepozvana. Uzela kormilo života, vodi glavnu reč.  Ko  bira haljinu? Cipele ? Čoveka? Ako iscedimo limun, dobijemo limunadu. Ako iscedimo sebe? Šta dobija? Šta vidi? Šta gradi? Da li želi to?Ako pusti napolje ono što vidi? Ili je to postao još jedan izgovor na mapi njenog života?