Phronesis

Morala je da piše. Kao da joj život od toga zavisi. Nikad nije pomislila da će te stranice ugledati svetlost dana. Mislila je da je to za ljude koji imaju gracioznost gazele. Stil. Mir. Snagu. Lepotu. Rođeni sa talentom.

.

Svoje redove nije u to ubrajala. To su prosto bili preračuni, okršaji, prelomni trenuci. Verovala je da 'TO' ima magijsku moć za njen život. Opsena. 

.

Koračala je ka sebi. Nekoj sebi. Biću punom razumevanja i lepote. Ili je to želela, ili je to njoj tako izgledalo. Opsena.

.

Ponekad mravlji, ponekad lavlji. Uglavnom bili su to čvrsti koraci. Sigurni. Ili opsena?

.

Palila je baklje u mračnim hodnicima bola i pronalazila svoju snagu. Svoje mogućnosti. Mir i nemir. Razvezivanje čvorova. Zvuči čudno, zato je i radovalo to. Nalazila je da pomaže, leči, isceljuje. Opsena.

.

To nije novi život, to je samo život. A on je ipak čudo. Za svakog od nas.